Često se može čuti a i pročitati u štampi da primena specijalnih dijeta, hrane ili suplemenata može ublažiti pa čak i izlečiti simptome i znakove reumatoidnog artritisa. Međutim, za te tvrdnje , još uvek nema dovoljno naučnih dokaza, a pojedini načini ishrane mogu biti i opasni po zdravlje. Istraživanja pokazuju da sama dijeta nije dovoljna ali da dobro izbalansirana ishrana i održavanje normalne uhranjenosti može imati veliki uticaj kako na vaše zdravlje uopšte tako i na tok reumatoidnog artritisa.
Pravilna ishrana obezbeđuje vašem organizmu sve hranljive materije (nutriente) neophodne za njegovo normalno funkcionisanje i može neposredno ublažiti stepen zapaljenja zglobova (artritisa). Takodje održavanjem optimalne telesne težine izbegava se nepotrebno opterećenje već obolelih zglobova. Ako ste pak pothranjeni, izbalansirana ishrana vam pomaže da prevaziđete iscrpljenost i da postignete odgovarajuću telesnu masu. Osim toga pravilna ishrana, može smanjiti količinu lekova koje uzimate za artritis, kao i ublažiti njihove neželjene efekte.
Ako bolujete od reumatoidnog artritisa, potrebno je da se maksimalno trudite da vodite zdrav način života koji će vam omogućiti kako da generalno ostanete dobrog zdravlja, tako i da kontrolišete svoj artritis u pogledu ublažavanja simptoma i daljeg pogoršanja bolesti.
• Održavajte normalnu telesnu težinu
• Hranite se pravilno i raznovrsno
• Budite fizički aktivni
•Izbegavajte stresne situacije
• Dovoljno se odmarajte i spavajte
Veoma je važno da održavate normalnu uhranjenost jer i gojaznost i pothranjenost pogoršavaju vaš artritis. Naime, prekomerna telesna težina je čest problem za obolele od reumatoidnog artritisa jer dodatno opterećuje pojedine zglobove kao što su kukovi, kolena i skočni zglobovi (tzv. zglobovi koji nose telesnu težinu). Povećana količina masnog tkiva u telu pojačava zapaljenski proces što zglobove čini još bolnijim. Ako već ne možete da dovoljno vežbate zbog artritisa treba smanjiti kalorijski unos, kako biste predupredili nastanak gojaznosti. Naime povećajte unos voća, povrća i integralnih žitarica, a smanjite unos masti i šećera. Ako ste već gojazni, neophodno je, da smanjite telesnu težinu. To je najbolje da uradite uz savet savet lekara ili dijetetičara. Za pacijente sa reumatoidnim artritisom čest problem je i pothranjenost, za šta postoji više razloga. Smatra se da sa jedne strane, usled zapaljenja, kod ovih pacijenata, nastaje povećanje nivoa metabolizma u miru i razgradnje proteina. Zatim u periodima pogoršanja bolesti koje sem aktivnosti artritisa odlikuje i zamor, malaksalost i gubitka apetita oboleli manje jedu, dok je sa druge strane kupovina, pripremanje i unošenje hrane često otežano usled bolova i otoka zglobova. Sve ovo ima za posledicu gubitak telesne težine, pothranjenost i još veću iscrpljenost. Zato je neophodno da unosite dovoljno hrane i redovno vežbate da bi vašu telesnu težinu učinili optimalnom i ojačali vaše mišiće. Da bi procenili da li je vaša telesna težina u granicama normalne uhranjenosti doktori koriste indeks telesne težine, koji se izračunava tako što podelite vašu telesnu težinu izraženu u kilogramima sa kvadratom vaše visine izražene u metrima. Ako je ova vrednost manja od 18.5 kg/m2 osoba je pothranjena, ako je između 18.5 i 24.9 kg/m2 onda je normalno uhranjena, između 25 i 29.9 kg/m2 ima prekomernu telesnu težinu i ako je 30 kg/m2 i više onda je gojazna.
• uravnotežite unos hrane sa fizičkom aktivnošću
• postignite i održavajte poželjnu telesnu težinu
• jedite raznovrsnu hranu
• izaberite ishranu sa obiljem žitarica, povrća i voća
• uzimajte redovno mleko i mlečne proizvode, ribu i meso
• izaberite ishranu sa umerenim ili malim unosom šećera, soli i masti
• izaberite ishranu sa malo zasićenih masti i holesterola
.jpg)
Voće i povrće su bogat izvor vitamina, minerala i biljnih vlakana. Dnevno bi trebalo unositi najmanje četiri porcije povrća, plus najmanje dve porcije voća. Jedna porcija sadrži u proseku oko 80 g voća ili povrća ili 150 ml soka. Jarko obojeno voće i povrće je odličan izvor antioksidanasa koji mogu uticati na smanjenje zapaljenja i bolova u zglobovima. Od voća su posebno korisne jabuke, bobičasto voće (borovnice, kupine, maline, jagode), trešnje, citrusno voće (narandže, limun, grejpfrut, kivi). Važno je znati da osobe koje u terapiji koriste ciklosporin ili lekove za sniženje holesterola ili visokog pritiska ne treba da uzimaju grejpfrut bilo svež ili kao sok, jer on može uticati na dejstvo ovih lekova. Takođe su važni i orašasti plodovi (različite vrste oraha, badem, lešnjik), koji su i dobar izvor omega -3 masnih kiselina. Od povrća redovno treba da budu zastupljeni brokoli, kupus, kelj, karfiol, prokelj, šargarepa, ali i ostalo povrće. Voće i povrće su i dobar izvor folne kiseline čiji deficit često postoji kod osoba koje u terapiji uzimaju metotreksat.
Ova grupa namirnica je dobar izvor proteina, vitamina i minerala, naročito gvožđa. Trebalo bi ograničiti unos crvenog mesa na dva do tri puta nedeljno. Masna morska riba kao što je losos, skuša, sardina, haringa, tuna je bogata omega-3 masnim kiselinama koje mogu smanjti zapaljenje i ublažiti simptome artritisa, te je treba jesti dva do tri puta nedeljno.
Ove namirnice su najbolji izvor kalcijuma koji je važan za zdrave kosti. Iz ove grupe namirnica preporučuje se dve do tri porcije na dan. A jednu porciju čine šolja mleka ili jogurta ili manje parče sira. Treba birati proizvode sa manjim procentom mlečne masti.
Veoma je važno da pijete dovoljno tečnosti, a to podrazumeva oko šest do osam čaša dnevno i to najvećim delom vodu i biljne čajeve, zatim voćne sokove, mleko, jogurt. Neophodno je ograničiti unos soli na maksimalno 6g na dan. Mislite o tome da mnoga prerađena hrana sadrži skrivenu so i neophodno je i nju uračunati u ukupni dnevni unos.
Preuzeto sa: ors.rs
Zašto je važno da se pravilno hranite?
Pravilna ishrana obezbeđuje vašem organizmu sve hranljive materije (nutriente) neophodne za njegovo normalno funkcionisanje i može neposredno ublažiti stepen zapaljenja zglobova (artritisa). Takodje održavanjem optimalne telesne težine izbegava se nepotrebno opterećenje već obolelih zglobova. Ako ste pak pothranjeni, izbalansirana ishrana vam pomaže da prevaziđete iscrpljenost i da postignete odgovarajuću telesnu masu. Osim toga pravilna ishrana, može smanjiti količinu lekova koje uzimate za artritis, kao i ublažiti njihove neželjene efekte.
Zašto je važan zdrav način života?
Ako bolujete od reumatoidnog artritisa, potrebno je da se maksimalno trudite da vodite zdrav način života koji će vam omogućiti kako da generalno ostanete dobrog zdravlja, tako i da kontrolišete svoj artritis u pogledu ublažavanja simptoma i daljeg pogoršanja bolesti.
Kako da „živite zdravo“?
• Održavajte normalnu telesnu težinu
• Hranite se pravilno i raznovrsno
• Budite fizički aktivni
•Izbegavajte stresne situacije
• Dovoljno se odmarajte i spavajte
Zašto je važno da kontrolišite vašu telesnu težinu?
Veoma je važno da održavate normalnu uhranjenost jer i gojaznost i pothranjenost pogoršavaju vaš artritis. Naime, prekomerna telesna težina je čest problem za obolele od reumatoidnog artritisa jer dodatno opterećuje pojedine zglobove kao što su kukovi, kolena i skočni zglobovi (tzv. zglobovi koji nose telesnu težinu). Povećana količina masnog tkiva u telu pojačava zapaljenski proces što zglobove čini još bolnijim. Ako već ne možete da dovoljno vežbate zbog artritisa treba smanjiti kalorijski unos, kako biste predupredili nastanak gojaznosti. Naime povećajte unos voća, povrća i integralnih žitarica, a smanjite unos masti i šećera. Ako ste već gojazni, neophodno je, da smanjite telesnu težinu. To je najbolje da uradite uz savet savet lekara ili dijetetičara. Za pacijente sa reumatoidnim artritisom čest problem je i pothranjenost, za šta postoji više razloga. Smatra se da sa jedne strane, usled zapaljenja, kod ovih pacijenata, nastaje povećanje nivoa metabolizma u miru i razgradnje proteina. Zatim u periodima pogoršanja bolesti koje sem aktivnosti artritisa odlikuje i zamor, malaksalost i gubitka apetita oboleli manje jedu, dok je sa druge strane kupovina, pripremanje i unošenje hrane često otežano usled bolova i otoka zglobova. Sve ovo ima za posledicu gubitak telesne težine, pothranjenost i još veću iscrpljenost. Zato je neophodno da unosite dovoljno hrane i redovno vežbate da bi vašu telesnu težinu učinili optimalnom i ojačali vaše mišiće. Da bi procenili da li je vaša telesna težina u granicama normalne uhranjenosti doktori koriste indeks telesne težine, koji se izračunava tako što podelite vašu telesnu težinu izraženu u kilogramima sa kvadratom vaše visine izražene u metrima. Ako je ova vrednost manja od 18.5 kg/m2 osoba je pothranjena, ako je između 18.5 i 24.9 kg/m2 onda je normalno uhranjena, između 25 i 29.9 kg/m2 ima prekomernu telesnu težinu i ako je 30 kg/m2 i više onda je gojazna.
Kako da se pravilno hranite?
• uravnotežite unos hrane sa fizičkom aktivnošću
• postignite i održavajte poželjnu telesnu težinu
• jedite raznovrsnu hranu
• izaberite ishranu sa obiljem žitarica, povrća i voća
• uzimajte redovno mleko i mlečne proizvode, ribu i meso
• izaberite ishranu sa umerenim ili malim unosom šećera, soli i masti
• izaberite ishranu sa malo zasićenih masti i holesterola
Na koji način voće i povrće treba da budu zastupljeni u našoj ishrani?
Voće i povrće su bogat izvor vitamina, minerala i biljnih vlakana. Dnevno bi trebalo unositi najmanje četiri porcije povrća, plus najmanje dve porcije voća. Jedna porcija sadrži u proseku oko 80 g voća ili povrća ili 150 ml soka. Jarko obojeno voće i povrće je odličan izvor antioksidanasa koji mogu uticati na smanjenje zapaljenja i bolova u zglobovima. Od voća su posebno korisne jabuke, bobičasto voće (borovnice, kupine, maline, jagode), trešnje, citrusno voće (narandže, limun, grejpfrut, kivi). Važno je znati da osobe koje u terapiji koriste ciklosporin ili lekove za sniženje holesterola ili visokog pritiska ne treba da uzimaju grejpfrut bilo svež ili kao sok, jer on može uticati na dejstvo ovih lekova. Takođe su važni i orašasti plodovi (različite vrste oraha, badem, lešnjik), koji su i dobar izvor omega -3 masnih kiselina. Od povrća redovno treba da budu zastupljeni brokoli, kupus, kelj, karfiol, prokelj, šargarepa, ali i ostalo povrće. Voće i povrće su i dobar izvor folne kiseline čiji deficit često postoji kod osoba koje u terapiji uzimaju metotreksat.
Šta omogućuju meso, riba i jaja?
Ova grupa namirnica je dobar izvor proteina, vitamina i minerala, naročito gvožđa. Trebalo bi ograničiti unos crvenog mesa na dva do tri puta nedeljno. Masna morska riba kao što je losos, skuša, sardina, haringa, tuna je bogata omega-3 masnim kiselinama koje mogu smanjti zapaljenje i ublažiti simptome artritisa, te je treba jesti dva do tri puta nedeljno.
Koliko mleka i mlečnih proizvoda treba unositi u ishrani?
Ove namirnice su najbolji izvor kalcijuma koji je važan za zdrave kosti. Iz ove grupe namirnica preporučuje se dve do tri porcije na dan. A jednu porciju čine šolja mleka ili jogurta ili manje parče sira. Treba birati proizvode sa manjim procentom mlečne masti.
Koliko treba unositi vode i soli?
Veoma je važno da pijete dovoljno tečnosti, a to podrazumeva oko šest do osam čaša dnevno i to najvećim delom vodu i biljne čajeve, zatim voćne sokove, mleko, jogurt. Neophodno je ograničiti unos soli na maksimalno 6g na dan. Mislite o tome da mnoga prerađena hrana sadrži skrivenu so i neophodno je i nju uračunati u ukupni dnevni unos.
Preuzeto sa: ors.rs
Нема коментара:
Постави коментар