Terapija
S obzirom da još uvek nije sa sigurnošću utvrđen uzrok bolesti, ne postoji ni terapija koja bi ovaj uzrok otklonila. Međutim veliki napredak je postignut na polju razumevanja razvoja bolesti, pa iz tih saznanja potiču i najveća dostignuća u terapiji reumatoidnog artritisa. Cilj lekara reumatologa u lečenju ovih bolesnika jeste da im omogući što komforniji život, uz maksimalno smanjenje bola, smanjenje stepena deformiteta zglobova, odnosno sprečavanje ili smanjenje stepena invaliditeta obolelih.
Terapija se može podeliti na nefarmakološki deo koji obuhvata program dozirane fizičke aktivnosti, dijetu, redukciju stresa, dobro poznavanje sopstvene bolesti i farmakološku koja je bazirana na upotrebi lekova. Postoje tri različite grupe lekova koji se uobičajeno koriste u terapiji reumatoidnog artritisa, i to najčešće istovremeno zbog međusobnog potenciranja korisnih efekata. Koriste se nesteroidni antiinflamatorni lekovi, zatim glukokortikoidi, kao i posebna grupa lekova koji su u stanju da promene tok same bolesti pa se nazivaju i lekovi koji modifikuju bolest.
Preuzeto sa: planeta.org.rs
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi
Najstariji lek iz ove grupe je aspirin (acetilsalicilna kiselina) koji je ekonomičan, efikasan ali i poznat po neželjenim efektima (pre svega na sluzokožu želuca). Iz tih razloga razvijene su nove klase ovih lekova koji ne remete sintezu faktora zaštite sluznice želuca (prostaglandina), a i dalje imaju tražene efekte. Doza se individualno određuje, a veća je ukoliko je i aktivnost bolesti izraženija stim da se mora voditi računa i o neželjenim efektima.
Glukokortikoidi
Ovi lekovi takođe deluju antizapaljenski, ali su u stanju da utiču na stepen imunološkog odgovora. Osim sistemskog davanja, mogu se davati i lokalno u vidu injekcije u sam obolelizglob. Zbog brzog dejstva i smanjenja tegoba, mogu se koristiti kao terapija premoštavanja dok drugi lekovi ne počnu da deluju. I ovi lekovi ubrzo po uzimanju dovode do smanjenja subjektivnih tegoba.
Brojni neželjeni efekti se javljaju tokom hronične primene čak i malih doza leka kao odraz jatrogenog hiperkorticizma (uvećanje telesne težine, karakteristično nagomilavanje masnog tkiva u predelu vrata, lica i trupa, ali ne i na ekstremitetima), smanjenja koštane gustine, povećanja vrednosti krvnog pritiska itd.
Antireumatici koji modifikuju bolest (ARMB)
Lekovi iz ove grupe, osim što ublažavaju simptome, mogu usporiti progresiju zglobnih promena. Pošto zglobne promene nastaju već na početku bolesti, danas se insistira na ranoj i agresivnijoj terapiji lekovima iz ove grupe. Ukoliko klinički i radiografski kriterijumi govore u prilog aktivne bolesti, odmah se prelazi na terapiju sa ovim medikamentima.
Neki od lekova iz ove grupe su:
metotreksat,
hlorohin,
sulfasalazin,
jedinjenja zlata,
citotoksični agensi - azatioprin, ciklofosfamid, ciklosporin A,
leflunomid
penicilamin.
Najčešće se koristi metotreksat. Ubraja se u tzv. lekove prve linije u lečenju reumatoidnog artritisa s obzirom na relativno brz početak dejstva (4-6 nedelja), jednostavnu primenu, relativnu pristupačnost i dobre rezultate lečenja. Ograničenja se odnose na bolesnike sa oštećenjem jetre, poremećajem funkcije bubrega, smanjenim brojem uobličenih elemenata krvi (s obzirom na toksične efekte na koštanu srž). Ozbiljni neželjeni efekti su retki, a pominju se plućna fibroza, oštećenje jetre i efekti na koštanu srž.
Biološka terapija
Grupa bioloških medikamenata ima za cilj da modifikuje dejstvo pojedinih biloških produkata (citokina), koji se oslobađaju tokom promenjenog imunološkog odgovora. Do sada je već sintetisan veći broj ovakvih lekova kao npr. inhibitori TNF-alfa i interleukina 1.
Postoje ozbiljna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Neželjeni efekti bili su retki, a najčešći problemi su se odnosili na burne lokalne reakcije na mestu aplikacije leka, prilikom potkožne primene. Smatra se da ovakvi bolesnici moraju češće da se kontrolišu u smislu razvoja infekcija, s obzirom na uzimanje lekova koji slabe imunološki odgovor.
Nefarmakološko lečenje
Procedure fizikalne terapije su sastavni deo lečenja bolesnika sa reumatoidnim artritisom, kako u aktivnoj tako i u fazi smirene bolesti - remisije. Primarni cilj je očuvanje funkcije zglobova u najvećem mogućem stepenu. U okolnostima kada nepovratno dođe do oštećenja pre svega velikih zglobova (kukova i kolena), ortopedska hirurgija ugradnjom veštačkih zglobova omogućava ovim bolesnicima relativno kvalitetan život.
Preuzeto sa: wikipedia.org
Нема коментара:
Постави коментар