Tok reumatoidnog artritisa često nije lako predvideti. Na osnovu praćenja kliničkih, laboratorijskih i radioloških karakteristika bolesti zapaženo je sledeće:
određeni stepen invaliditeta tokom prve decenije trajanja bolesti prisutan je kod oko dve trećine obolelih;prosečna dužina života je kod obolelih muškaraca kraća za oko 7 godina u odnosu na zdrave osobe, dok je kod žena očekivano skraćenje dužine života 3 godine;
u velikim studijama, koje su obuhvatile više od 5.000 obolelih u četiri centra, pokazano je da je mortalitet ovih bolesnika gotovo dva puta veći od populacije zdravih osoba,naročito su ugroženi bolesnici sa izraženijim znakovima bolesti, vanzglobnim manifestacijama, manjim funkcionalnim kapacitetom, nižim socioekonomskim statusom i lošijim obrazovanjem.
Brzina razvoja i stepen izraženosti pojedinih karakteristika reumatoidnog artritisa variraju od bolesnika do bolesnika, što je vrlo važno u postavljanju rane dijagnoze, određivanja stepena aktivnosti bolesti i radne sposobnosti u bolesnika sa reumatoidnim artritisom.
Reumatoidni artritis može relativno kratko da traje i da se klinički i laboratorijski nalazi potpuno izgube za period od nekoliko mjeseci ili čak i više godina. U nekih bolesnika može da počne i da se potom smiri i nikad više ne javi. Ipak u većini bolesnika bolest uzima hroničan i progresivan tok sa stalnim ekzacerbacijama i recidivima. Za vreme svakog pogoršanja javljaju se promene i na novim zglobovima, dok ranije oboleli zglobovi gube sve više svoju normalnu funkcionalnu sposobnost.
Prema dosadašnjim saznanjima reumatoidni artritis samo u jednoj četvrtini bolesnika naginje ka spontanim remisijama ili čak potpunom zaustavljanju na jednom anatomskom i funkcionalnom stadijumu, dok u oko tri četvrtine bolesnika progresivno napreduje i pored sveukupno primenjene kompleksne terapije, dovodeći do teških oštećenja lokomotornog aparata i invalidnosti.
Da bi bolesnik istrajao i izrdržao dugotrajnu, a često i mukotrpnu, neravnopravnu borbu za svoje zdravlje, ili skromnije rečeno za svoju funkcionalnu sposobnost i psihičku i socijalnu nezavisnost, on mora biti fizički i psihički pripremljen i sposoban da aktivno sarađuje pri lečenju i rehabilitaciji. Uspeh jednog protrahiranog i kompleksnog terapijskog programa, koji će morati da sprovodi godinama, u velikoj meri zavisi od aktivne volje i saradnje bolesnika da ga dosledno izvršava.
Danas se može bez velikog preterivanja da kaže da su prognoza i izgledi za bolesnika koji bi se sada razboleo od reumatoidnog artritisa u mnogome bolji nego što su bili pre dve i više decenija. Što je ranije postavljena ispravna dijagnoza i započeto kompleksno lečenje uz što bržeg postizanja potpunih remisija bolesti, izgleda da se može uticati na tok i evoluciju bolesti, uspori progresija destrukcije i deformacije zglobova i omogući takvim bolesnicima normalan život, premda često sa smanjenom radnom sposobnošću.
Preuzeto sa: vasdoktor.com
Нема коментара:
Постави коментар