Do danas nije pronađen specifičan biohemijski ili imunološki pokazatelj koji je specifičan za reumatoidni artritis. Relativnu specifičnost ima samo pozitivan nalaz reumatoidnih faktora u perifernoj krvi i sinovijalnoj tečnosti. Pojedini laboratorijski testovi služe jedino za praćenje aktivnosti i terapijskog efekta u reumatoidnom artritisu.
U toku prve godine trajanja reumatoidnog artritisa najčešće će nam pomoći dvije jednostavne laboratorijske analize: SE i određivanje hemoglobina. Normalna SE i odsustvo anemije obično govore protiv postojanja reumatoidnog artritisa. Ova anemija je normohromna i normocitna i ne reaguje na terapiju gvozdjem. Vrednost hemoglobina se obično kreće od 11,8-12,2 gr% u perifernoj krvi. Normalizacija sedimentacije eritrocita i hemoglobina obično nastaje u toku lečenja zlatom, antimalaricima i kortikosteroidima.
Test aglutinacije eritrocita po Rose-u i Waaler-u i lateksov test obično su negativni u prvih šest meseci trajanja bolesti. Rana pojava reumatoidnog faktora u krvi obolelih od reumatoidnog artritisa uvek ukazuje na nepovoljan tok, a titar reakcije aglutinacije je najviši u teškim i brzo progredirajućim oblicima reumatoidnog artritisa. Titar hemolitičkog komplementa je obično povišen u reumatoidnom artritisu, što ima diferencijalno dijagnostički značaj u odnosu na sistemski eritemni lupus gde je on skoro uvek nizak.
Antinuklearni faktori upereni protiv sastojaka čelijskih jedara imaju osnovni značaj za dijagnozu sistemskog eritemnog lupusa. Međutim, oni se katkada mogu naći pri imunološki naročito aktivnim slučajevima sa reumatoidnim artritisom, kada je diferencijalna dijagnoza prema sistemskom eritemnom lupusu veoma teška.
Iako se reumatioidni faktori pojavljuju u reumatoidnom artritisu u 60-80% slučajeva, oni se mogu naći i u drugim bolestima: ostalim bolestima vezivnog tkiva (sistemski eritemni lupus, sistemska skleroza, itd.), bolestima jetre, subakutnom bakterijskom endokarditisu, Boeckovoj bolesti, luesu, tuberkulozi, Waldenstromovoj bolesti, plazmocitomu, leukemijama, malignim tumorima, itd. Osim toga mogu se naći u rođaka bolesnika sa reumatoidnim artritisom i u 5-10% zdravih osoba s povećanjem učestalosti u dobnim skupinama starijih osoba.
Na kraju važno je napomenuti da postoje i trajno seronegativni oblici reumatoidnog artritisa u 20-30% bolesnika.
Antistreptolizinski titar može biti nespecifično pozitivan u mnogih bolesnika sa reumatoidnim artritisom i tumači se pojačanom aglutinirajućom moći seruma ovih bolesnika, a vriednost jednog nalaza, kao što se zna je praktično nikakva i ima vrednost jedino ako se pretpostavlja da su za poliartritis odgovorni streptokoki
Pri sumnji na reumatsku groznicu nalaz normalnog ASTO u nekoliko kontrola isključuje istu. Zna se da je antistreptolizinski titar nespecifično povišen bez vrednosti za dijagnozu u mnogim drugim bolestima: tuberkuloza, nefroza, bolesti jetre, leukemije, osim toga u hemolitičkim serumima i serumima koji sadrže mast i koji su zagađeni bakterijama.
C-reaktivni protein (CRP). To je jedna vrsta belančevine u serumu koja se pojavljuje uglavnom pri upalnim procesima različitog porekla. Tako on može biti pozitivan pri srčanom infarktu, tumorima u raspadanju, leukemijama, bakterijskim infekcijama, itd. Ovo nije test za reumatizam, već test za upale.
U aktivnoj fazi reumatoidnog artritisa je pozitivan u preko 70% bolesnika. On služi zajedno sa SE za kontrolu upalnog procesa u reumatoidnom artritisu. Dijagnostičko značenje u poređenju sa SE je u tome što on brže reaguje nego SE. Tako nestajanju C-reaktivnog proteina iz periferne krvi uz još visoku SE po nekim autorima označava prestanak upalne aktivnosti i obratno pojava visokog titra
C-reaktivnog proteina u serumu označava pogoršanje bolesti i njenu pojačanu aktivnost.
Krvne bjelančevine. Posebna karakteristika reumatoidnog artritisa, kao i svih sistemskih bolesti vezivnog tkiva, je pojava disproteinemije: sniženje albumina i povećanje grubo-dispersnih frakcija globulina i fibrinogena. U bolesnika sa povećanom aktivnošću reumatoidnog procesa jako su povećani alfa-2 globulina u elektroforezogramu.
Pri dugotrajnom progrediranju reumatoidnog procesa dolazi i do povećanja gama-globulina usled povećanog stvaranja antitela. Promene belančevina krvi obično odražava težinu kliničke slike reumatoidnog artritisa.
Fibrinogen je takođe, jedan od pokazatelja aktivnosti reumatoidnog procesa, čije povećanje ili smanjenje pokazuje njegovu dinamiku.
Urin. Obično je nalaz u mokraći normalan. Nalaz perzistentne, neobjašnjive proteinurije u bolesnika sa reumatoidnim artritisom treba da podstakne sumnju na mogućnost postojanja pojave sekundarne amiloidoze.
Sinovijalna tečnost. U sinovijalnoj tečnosti u reumatoidnom artritisu sadržaj mucina je obično smanjen, broj ćelija povišen često do na više desetina hiljada i to leukocita sa velikim procentom polimorfonukleara. Reumatoidni faktor je pozitivan čak i u onih bolesnika koji su seronegativni.
Nalaz »reumatoidnog faktora« u sinovijalnoj tečnosti ima određen značaj za dijagnozu atipičnog početka reumatoidnog artritisa na jednom zglobu, posebno koljenu.
SE je lak, jednostavan i jeftin test, a ujedno to je jedna od onih laboratorijskih analiza koje se vrlo lako mogu da ponavljaju. Ovo nam je najvrednija laboratorijska analiza sa kojom raspolažemo, jer stalno normalna SE i negativan klinički nalaz i pored mnogobrojnih tegoba na koje se bolesnik žali isključuje mogućnost postavljanja dijagnoze reumatoidnog artritisa, a što je od ogromnog značaja u lečenju takvih bolesnika. Ubrzana SE ne ukazuje isključivo na reumatoidni artritis, jer je ona ubrzana u mnogim drugim bolestima vezivnog tkiva i ukazuje na postojanje upalnog procesa u organizmu.
Nalaz ubrzane SE zahtijeva periodični ponovni pregled i kontrolu takvog bolesnika sve dotle dok se ne postavi konačna dijagnoza ili se simptomi potpuno ne izgube.
Rose-Waa!er-ov test i lateksov test koji otkrivaju reumatoidne faktore u perifernoj krvi nisu pozitivni u početku pojave reumatoidnog artritisa, a zna se da jedna trećina bolesnika sa reumatoidnim artritisom, bez obzira koliko je teška i hronična ova bolest, nemaju pozitivan nalaz reumatoidnih faktora u perifernoj krvi.
Većina testova koji se upotrebljavaju u laboratorijskim analizama u reumatoidnom artritisu služe da se otkriju takozvani reaktanti aktivnosti reumatoidnog procesa. Ipak kada se razvije klinička slika pravog i klasičnog oblika reumatoidnog artritisa laboratorijski nalaz pozitivnosti napred opisanih testova za otkrivanje reumatoidnih faktora je mnogo češći i verovatniji u ovoj bolesti nego što je to slučaj u drugim bolestima. Otuda su ovi faktori i nazvani reumatoidnim, jer se najčešće nalaze upravo u reumatoidnom artritisu. Na žalost ovi testovi na reumatidne faktore obično su u prvih šest meseci razvitka bolesti negativni i postaju pozitivni tek iza tog vremena, kada se dijagnoza može često da postavi i na osnovu kliničkog pregleda oboljelih zglobova.
Preuzeto sa: reumatoidniartritis.hr
Najnovija laboratorijska otkrića. U perifernoj krvi otkrivena je pojava »rozeta«». Rozetom« se dokazalo da leukociti koji na svojoj površini imaju reumatoidne faktore mogu da u dodiru sa prethodno senzibilisanim eritrocitima načine krug oko sebe od ovih eritrocita koja sadrže antitijela u obliku »rozete«. Tako je u reumatoidnom artritisu sa pozitivnim Rose-Waaler-ovim testom »rozeta« nađena u 75%, a sa negativnim ovim testom ona je bila pozitivna u 71%. Međutim, dijagnostička vrijednost »rozete« je umanjena jer je ona nađena u 35% u gihtu, u 7% u degenerativnim bolestima zglobova i u 2% zdravih osoba.
Ragociti - PA-ćelije su sinonimi za ćelije koje se nalaze u sinovijalnoj tečnosti obolelih zglobova u reumatoidnom artritisu. Fagociti u sinovijalnoj tečnosti sadrže u svojoj citoplazmi inkluzije koje predstavljaju imunokomplekse sa reumatoidnim faktorom. Ove ćelije se nalaze gotovo u svih bolesnika sa seropozitivnim oblikom reumatoidnog artritisa.
Važno je da se zna da mogu da se nađu i lažno pozitivni ragociti u drugim sinovijalnim izlivima, ali ove inkluzije ne sadrže imuno-komplekse i reumatoidne faktore, pa otuda nemaju dijagnostički značaj.
Preuzeto sa: roche.hr
U toku prve godine trajanja reumatoidnog artritisa najčešće će nam pomoći dvije jednostavne laboratorijske analize: SE i određivanje hemoglobina. Normalna SE i odsustvo anemije obično govore protiv postojanja reumatoidnog artritisa. Ova anemija je normohromna i normocitna i ne reaguje na terapiju gvozdjem. Vrednost hemoglobina se obično kreće od 11,8-12,2 gr% u perifernoj krvi. Normalizacija sedimentacije eritrocita i hemoglobina obično nastaje u toku lečenja zlatom, antimalaricima i kortikosteroidima.
Test aglutinacije eritrocita po Rose-u i Waaler-u i lateksov test obično su negativni u prvih šest meseci trajanja bolesti. Rana pojava reumatoidnog faktora u krvi obolelih od reumatoidnog artritisa uvek ukazuje na nepovoljan tok, a titar reakcije aglutinacije je najviši u teškim i brzo progredirajućim oblicima reumatoidnog artritisa. Titar hemolitičkog komplementa je obično povišen u reumatoidnom artritisu, što ima diferencijalno dijagnostički značaj u odnosu na sistemski eritemni lupus gde je on skoro uvek nizak.
Antinuklearni faktori upereni protiv sastojaka čelijskih jedara imaju osnovni značaj za dijagnozu sistemskog eritemnog lupusa. Međutim, oni se katkada mogu naći pri imunološki naročito aktivnim slučajevima sa reumatoidnim artritisom, kada je diferencijalna dijagnoza prema sistemskom eritemnom lupusu veoma teška.
Iako se reumatioidni faktori pojavljuju u reumatoidnom artritisu u 60-80% slučajeva, oni se mogu naći i u drugim bolestima: ostalim bolestima vezivnog tkiva (sistemski eritemni lupus, sistemska skleroza, itd.), bolestima jetre, subakutnom bakterijskom endokarditisu, Boeckovoj bolesti, luesu, tuberkulozi, Waldenstromovoj bolesti, plazmocitomu, leukemijama, malignim tumorima, itd. Osim toga mogu se naći u rođaka bolesnika sa reumatoidnim artritisom i u 5-10% zdravih osoba s povećanjem učestalosti u dobnim skupinama starijih osoba.
Na kraju važno je napomenuti da postoje i trajno seronegativni oblici reumatoidnog artritisa u 20-30% bolesnika.
Antistreptolizinski titar može biti nespecifično pozitivan u mnogih bolesnika sa reumatoidnim artritisom i tumači se pojačanom aglutinirajućom moći seruma ovih bolesnika, a vriednost jednog nalaza, kao što se zna je praktično nikakva i ima vrednost jedino ako se pretpostavlja da su za poliartritis odgovorni streptokoki
Pri sumnji na reumatsku groznicu nalaz normalnog ASTO u nekoliko kontrola isključuje istu. Zna se da je antistreptolizinski titar nespecifično povišen bez vrednosti za dijagnozu u mnogim drugim bolestima: tuberkuloza, nefroza, bolesti jetre, leukemije, osim toga u hemolitičkim serumima i serumima koji sadrže mast i koji su zagađeni bakterijama.
C-reaktivni protein (CRP). To je jedna vrsta belančevine u serumu koja se pojavljuje uglavnom pri upalnim procesima različitog porekla. Tako on može biti pozitivan pri srčanom infarktu, tumorima u raspadanju, leukemijama, bakterijskim infekcijama, itd. Ovo nije test za reumatizam, već test za upale.
U aktivnoj fazi reumatoidnog artritisa je pozitivan u preko 70% bolesnika. On služi zajedno sa SE za kontrolu upalnog procesa u reumatoidnom artritisu. Dijagnostičko značenje u poređenju sa SE je u tome što on brže reaguje nego SE. Tako nestajanju C-reaktivnog proteina iz periferne krvi uz još visoku SE po nekim autorima označava prestanak upalne aktivnosti i obratno pojava visokog titra
C-reaktivnog proteina u serumu označava pogoršanje bolesti i njenu pojačanu aktivnost.
Krvne bjelančevine. Posebna karakteristika reumatoidnog artritisa, kao i svih sistemskih bolesti vezivnog tkiva, je pojava disproteinemije: sniženje albumina i povećanje grubo-dispersnih frakcija globulina i fibrinogena. U bolesnika sa povećanom aktivnošću reumatoidnog procesa jako su povećani alfa-2 globulina u elektroforezogramu.
Pri dugotrajnom progrediranju reumatoidnog procesa dolazi i do povećanja gama-globulina usled povećanog stvaranja antitela. Promene belančevina krvi obično odražava težinu kliničke slike reumatoidnog artritisa.
Fibrinogen je takođe, jedan od pokazatelja aktivnosti reumatoidnog procesa, čije povećanje ili smanjenje pokazuje njegovu dinamiku.
Urin. Obično je nalaz u mokraći normalan. Nalaz perzistentne, neobjašnjive proteinurije u bolesnika sa reumatoidnim artritisom treba da podstakne sumnju na mogućnost postojanja pojave sekundarne amiloidoze.
Sinovijalna tečnost. U sinovijalnoj tečnosti u reumatoidnom artritisu sadržaj mucina je obično smanjen, broj ćelija povišen često do na više desetina hiljada i to leukocita sa velikim procentom polimorfonukleara. Reumatoidni faktor je pozitivan čak i u onih bolesnika koji su seronegativni.
Nalaz »reumatoidnog faktora« u sinovijalnoj tečnosti ima određen značaj za dijagnozu atipičnog početka reumatoidnog artritisa na jednom zglobu, posebno koljenu.
SE je lak, jednostavan i jeftin test, a ujedno to je jedna od onih laboratorijskih analiza koje se vrlo lako mogu da ponavljaju. Ovo nam je najvrednija laboratorijska analiza sa kojom raspolažemo, jer stalno normalna SE i negativan klinički nalaz i pored mnogobrojnih tegoba na koje se bolesnik žali isključuje mogućnost postavljanja dijagnoze reumatoidnog artritisa, a što je od ogromnog značaja u lečenju takvih bolesnika. Ubrzana SE ne ukazuje isključivo na reumatoidni artritis, jer je ona ubrzana u mnogim drugim bolestima vezivnog tkiva i ukazuje na postojanje upalnog procesa u organizmu.
Nalaz ubrzane SE zahtijeva periodični ponovni pregled i kontrolu takvog bolesnika sve dotle dok se ne postavi konačna dijagnoza ili se simptomi potpuno ne izgube.
Rose-Waa!er-ov test i lateksov test koji otkrivaju reumatoidne faktore u perifernoj krvi nisu pozitivni u početku pojave reumatoidnog artritisa, a zna se da jedna trećina bolesnika sa reumatoidnim artritisom, bez obzira koliko je teška i hronična ova bolest, nemaju pozitivan nalaz reumatoidnih faktora u perifernoj krvi.
Većina testova koji se upotrebljavaju u laboratorijskim analizama u reumatoidnom artritisu služe da se otkriju takozvani reaktanti aktivnosti reumatoidnog procesa. Ipak kada se razvije klinička slika pravog i klasičnog oblika reumatoidnog artritisa laboratorijski nalaz pozitivnosti napred opisanih testova za otkrivanje reumatoidnih faktora je mnogo češći i verovatniji u ovoj bolesti nego što je to slučaj u drugim bolestima. Otuda su ovi faktori i nazvani reumatoidnim, jer se najčešće nalaze upravo u reumatoidnom artritisu. Na žalost ovi testovi na reumatidne faktore obično su u prvih šest meseci razvitka bolesti negativni i postaju pozitivni tek iza tog vremena, kada se dijagnoza može često da postavi i na osnovu kliničkog pregleda oboljelih zglobova.
Najnovija laboratorijska otkrića. U perifernoj krvi otkrivena je pojava »rozeta«». Rozetom« se dokazalo da leukociti koji na svojoj površini imaju reumatoidne faktore mogu da u dodiru sa prethodno senzibilisanim eritrocitima načine krug oko sebe od ovih eritrocita koja sadrže antitijela u obliku »rozete«. Tako je u reumatoidnom artritisu sa pozitivnim Rose-Waaler-ovim testom »rozeta« nađena u 75%, a sa negativnim ovim testom ona je bila pozitivna u 71%. Međutim, dijagnostička vrijednost »rozete« je umanjena jer je ona nađena u 35% u gihtu, u 7% u degenerativnim bolestima zglobova i u 2% zdravih osoba.
Ragociti - PA-ćelije su sinonimi za ćelije koje se nalaze u sinovijalnoj tečnosti obolelih zglobova u reumatoidnom artritisu. Fagociti u sinovijalnoj tečnosti sadrže u svojoj citoplazmi inkluzije koje predstavljaju imunokomplekse sa reumatoidnim faktorom. Ove ćelije se nalaze gotovo u svih bolesnika sa seropozitivnim oblikom reumatoidnog artritisa.
Važno je da se zna da mogu da se nađu i lažno pozitivni ragociti u drugim sinovijalnim izlivima, ali ove inkluzije ne sadrže imuno-komplekse i reumatoidne faktore, pa otuda nemaju dijagnostički značaj.
Preuzeto sa: roche.hr
Нема коментара:
Постави коментар