Reumatoidni artritis je hronično zapaljensko oboljenje zglobova koje u svom toku dovodi do trajnih oštećenja zahvaćenih zglobova. Zapaljenje zglobova i njihova deformacija značajno oštećuje funkciju zglobova, dovodi do invaliditeta i smanjuje kvalitet života obolelog. Zbog ovoga je veoma važno da bolesnik poznaje prirodu bolesti koja je hronična i progresivna i dovodi do teških i trajnih oštećenja. Pored lekova koji se moraju uredno uzimati, veoma je važno održati zglobove u normalnom položaju, izbalansirati fizičku aktivnost i obavljati odgovarajuće vežbi koje će održati pokretljivost zglobova i snagu mišića.
Kada je zglob otečen, topao i bolan, odmor će smanjiti zapaljenje zgloba. Privremeno smanjivanje aktivnosti ne znači i prestanak fizičke aktivnosti i vežbanja. Godinama se mislilo da će mirovanje zglobova sprečiti nastajanje deformiteta pa je savetovano bolesnicima da ne obavljaju fizičku aktivnost. Danas se zna da umerena fizička aktivnost pomaže u smanjivanju zamora, jača mišiće i kosti, poboljšava fleksibilnost i izdržljivost i poboljšava stanje opšteg zdravlja. Potrebno je naći najbolju kombinaciju odmora, aktivnosti i programa vežbi.
Odmor smanjuje bol u zapaljenom zglobu ali preterano mirovanje dovodi do ukočenosti i smanjenja mišićne snage. Odmor može biti opšti, kao ležanje u krevetu koji se preporučuje u toku dana u trajanju od 1 sata, 2 puta u toku dana i noću u trajanju od 8 sati. Kod akutizacije artritisa savetuje se odmaranje 10 minuta svaki sat u toku dana. Specifičan ili lokalni odmor odnosi se na oboleli zglob koji se drži u stanju mirovanja ili odmora. Lokalno mirovanje zgloba vrši se pravilnim pozicioniranjem zglobova a često se postiže uz pomoć longeta.
Preporučuje se ležanje na ravnoj podlozi sa niskim i mekim uzglavljem u horizontalnom položaju sa rukama uz telo i potpuno ispravljenim kukovima i kolenima. Stopala treba da budu pod uglom od 90 stepeni u odnosu na potkolenice. Često se za postavljanje pravilnog položaja zglobova koriste longete. Longete se najčešće primenjuju za ručne zglobove, šake i zglobove kolena. Longete služe da održe pravilan položaj zgloba i mogu biti preventivne – da spreče deformaciju zgloba, korektivne – da koriguju već stvorenu deformaciju i radne – koje omogućavaju obavljanje nekih radnji uz stabilizaciju zgloba (najčešće za ručni zglob). Longete za kolena služe da se postigne maksimalno ispravljanje zgloba kolena. Longete se nose u toku odmora i noću, a skidaju se kada se rade vežbe.
Potrebno je voditi računa o pravilnom položaju zglobova i korišćenju zglobova na najbolji način sa što manjim opterećenjem. Npr: Koristiti jače i veće zglobove za nošenje stvari – nositi torbu na podlaktici ili sredini šake umesto prstima. Kod oboljenja kukova i kolena treba ih rasteretiti koristeći pomagala za hod (štap, štake ili hodalicu). Savetuje se kontrola telesne težine u cilju rasterećenja zglobova nogu čime će se smanjiti rizik od težih oštećenja nosećih zglobova (kuk, koleno). Smanjen unos kalorija i vežbanje pomoći će u gubitku preterane telesne težine.
Bolesnici sa artritisom imaju izbor: Jedni kažu: „Ja sam bolestan i ne mogu da uradim ništa“ Drugi kažu: „Ja imam artritis ali šta ja mogu da učinim da poboljšam svoj život što je moguće više“ Druge osobe će verovatno imati srećniji, ispunjeniji i duži život od prvih. Vežbe su terapija koja osobe sa artritisom rade zbog sebe. - Hodanje je najbolja i najčešće preporučena fizička aktivnost bolesnika sa artritisom. Dovodi do manjeg oštećenja i stresa na zglobove od trčanja. Hodanje pomaže da se održi pokretljivost zglobova uz jačanje mišićne snage. Započeti hodanje lagano i ubrzavati do komforne brzine – hodati do granice zamora i bola u zglobovima. Koristiti pomagala (štap ili štake) uz pravilno određivanje dužine štapa i nošenje u suprotnoj ruci od bolnog kuka ili kolena. Hodalica se preporučuje bolesnicima koji hodaju veoma otežano i sporo. Pokazalo se da hodanje poboljšava san i smanjuje depresiju. - Lako trčanje – koristi više energije od hodanja i čini telo jačim od hodanja. Treba ga primenjivati tek posle dužeg primenjivanja bržeg hodanja od najmanje sat vremena dnevno tokom 6 nedelja. Preporučuje se bolesnicima bez artritisa na donjim ekstremitetima. Uvek nositi udobnu obuću sa mekim đonom. - Plivanje – u toploj vodi korisno je za bolne i labave zglobove. Dovodi do relaksacije mišića i smanjenja bolova. Naročito je korisno kod artritisa kukova i kolena. Ukoliko je voda hladnija treba uraditi par vežbi zagrevanja pre početka plivanja. - Vožnja bicikla – je korisna za jačanje mišića donjih ekstremiteta ali se ne preporučuje kod artritisa kolena. Može se koristiti i sobni bicikl sa istim efektima. Započeti lagano okretanje pedala i ne dodavati veliko opterećenje da ne bi došlo do povrede skočnih zglobova. - Zabranjeni sportovi su: tenis, skvoš, boks, fudbal, skijanje - zbog velikog opterećenja zglobova koji mogu da dovedu do daljeg oštećenja zgloba.
Vežbanjem se postiže povećanje obima pokreta u zglobu, jačanje okolozglobne muskulature i poboljšanje opšte kondicije obolelog. Vežbanjem se smanjuju bolovi, povećava pokretljivost, smanjuje zamor i pomaže da bolesnici izgledaju i osećaju se bolje.
- Izometrijske ili statičke vežbe (zatezanje mišića bez pravljenja pokreta u zglobu) služe za postizanje jačanje mišića bez opterećenja zgloba. Ove vežbe se brzo nauče i lako izvode i značajno oporavljaju mišićnu snagu, a ne dovode do oštećenja zgloba. Kako se pri ovom vežbanju zglobovi ne pokreću, one se mogu izvoditi i u slučaju postojanja zapaljenja i otoka zgloba. - Izotoničke ili dinamičke vežbe su vežbe za povećanje obima pokreta zgloba koje se vrše bez dodatnog opterećenja težinom. Pokretanje zgloba se vrši do punog obima pokreta u zglobu sa naročitom pažnjom na krajnji obim pokreta koji se prvo gubi. Ove vežbe treba obavljati svakodnevno. Najbolje je obavljati ih iz položaja bez otpora tj. iz ležećeg položaja. Savetuje se poređenje obima pokreta sa zdravom stranom i pokušati da se obavi pun obim pokreta. Najčešće se radi 10 ponavljanja iste vežbe. - Vežbe sa otporom ili dodatnim opterećenjem dovodi do značajnog jačanja muskulature i izvode se u fazama smirenog zapaljenja zglobova. Otpor se može postići elastičnom trakom, a opterećenje tegovima koji se stavljaju na ekstremitete i dodatno jačaju mišiće. Opterećenje se dodaje postepeno, tek kada se sa prethodnim opterećenjem vežbanje izvodi lako i bez zamora. Jaki mišići održavaju stabilnost zglobova i čine kretanje lakšim. Istezanje skraćenih mišića (natkoleni mišić) pomaže u sprečavanju ukočenosti u savijenom položaju (kontrakture) kolena, a vežbe opružanja ručnog zgloba pomažu održavanje ovog zgloba i šake u funkcijskom položaju. Ove vežbe treba obavljati svakodnevno ili svaki drugi dan. - Aerobik vežbe (gde se bolesnik malo zadiše i lako oznoji) se savetuju za opštu kondiciju, jačanje mišića i bolje opšte stanje bolesnika. U toku aerobnih vežbi dolazi do ubrzanog rada srca. Maksimalna frekvenca srčanog rada u minutu, ne sme da bude veća od 220 manje bolesnikove godine. Znači osoba stara 50 godina treba da smanji nivo vežbi ako je srčani rad brži od 170 otkucaja u minutu. Truditi se da ne bude veći od 150 u min. - Kondicione vežbe malog intenziteta su šetnje, vožnja stacionarnog bicikla, i vežbe u vodi (plivanje, hidrobik). - Vežbanje u vodi – hidro kineziterapija preporučuje se za velike zglobove zbog smanjenja opterećenja težinom tela koja se u vodi smanjuje 2 puta. Vežbe u vodi se naročito preporučuju kod dece i starih osoba. Ove vežbe se obavljaju u trajanju 10-20 minuta, najmanje 3 puta nedeljno. Vežbe treba raditi u vreme kada prestane ukočenost zglobova i kada se smanji bol. Započeti lagano, pa postepeno povećavati broj ponavljanja vežbi i ukjučivati nove zglobove i mišićne grupe. Svaki zglob treba pokrenuti u punom obimu najmanje jednom do dva puta u toku dana. Vežbe se mogu obavljati u ležećem, sedećem ili stojećem položaju. Svaki bolesnik u bilo kom stanju artritisa može da uradi neki pokret ili vežbu. Bol posle vežbanja može da traje do 2 sata. Ukoliko traje duže pri sledećem vežbanju treba smanjiti nivo aktivnosti. Vežbanje treba prekinuti ukoliko se javi bol u grudima, jako ubrzano disanje ili muka u stomaku.
Primer vežbanja:
Zagrevanje – lagana šetnja ili pokretanje zglobova. Razgibavanje – trešenje ekstremiteta ili lagano okretanje u zglobovima Istezanje – guranje ruku i nogu upolje što je moguće više Jačanje – brzi hod ili plivanje Hlađenje – lagano hodanje ili pokretanje Pri vežbanju treba „slušati svoje telo“ - ne vežbajte kad ste umorni - ne vežbajte zapaljene zglobove, pokrećite ih nežno nekoliko puta u toku dana - počnite lagano i vežbajte smireno - dišite normalno tokom vežbanja - udišite na nos, izdišite na usta - prestanite ako vam se disanje i srčani rad značajno ubrzaju - prestanite ako je vežbanje jako bolno - menjajte položaj često: vežbajte sedeći, stojeći ili ležeći
Šta se dešava kad bolesnik ne vežba?
Mišići postaju manji, slabiji i brže se zamaraju.. Gubi se potporna uloga na zglobove koji postaju labavi i dolazi do daljeg oštećenja. Bolesnici često drže bolne i upaljene zglobove u savijeno položaju koji je za bolesnika komforniji i smanjuje bol, ali je uglavnom nepovoljan za zglobove. Ako se ovi zglobovi ne ispravljaju dolazi do ukočenosti zgloba u savijenom položaju – kontrakture.
Kako pomaže fizikalna i radna terapija:
- Fizikalna terapija i vežbe kojima terapeut obuči bolesnika služe za smanjenje bola i otoka zglobova, održavanje punog obima pokreta zglobova i održavanje mišićne snage i izdržljivosti. Na fizikalnoj terapiji mogu se dobiti razni vidovi fizičkih agenasa: toplota ili hladnoća i razni vidovi elektro terapije. Najvažniji deo je obuka bolesnika za vežbanje koje poboljšava pokretljivost, jača mišićnu snagu i opštu kondiciju i koje bolesnik treba redovno da obavlja kod kuće. - Na radnoj terapiji ispituje se funkcijska sposobnost bolesnika, pokretljivost, sposobnost za obavljanje kućnih aktivnosti i kakve su mogućnosti prepravki u stanu koje će olakšati obavljanje kućnih aktivnosti. Radni terapeut obučava bolesnika kako da štiti svoje zglobove, pravi longete i pokazuje kako se postavljaju i upotrebljavaju, pravi pomagala za kućne aktivnosti, adaptirani pribor za jelo i higijenu i obučava o pravilnoj upotrebi ovoga pribora i obavljanju aktivnosti svakodnevnog života.
Preuzeto sa: ors.rs
Mirovanje ili aktivnost?
Kada je zglob otečen, topao i bolan, odmor će smanjiti zapaljenje zgloba. Privremeno smanjivanje aktivnosti ne znači i prestanak fizičke aktivnosti i vežbanja. Godinama se mislilo da će mirovanje zglobova sprečiti nastajanje deformiteta pa je savetovano bolesnicima da ne obavljaju fizičku aktivnost. Danas se zna da umerena fizička aktivnost pomaže u smanjivanju zamora, jača mišiće i kosti, poboljšava fleksibilnost i izdržljivost i poboljšava stanje opšteg zdravlja. Potrebno je naći najbolju kombinaciju odmora, aktivnosti i programa vežbi.
Odmor
Odmor smanjuje bol u zapaljenom zglobu ali preterano mirovanje dovodi do ukočenosti i smanjenja mišićne snage. Odmor može biti opšti, kao ležanje u krevetu koji se preporučuje u toku dana u trajanju od 1 sata, 2 puta u toku dana i noću u trajanju od 8 sati. Kod akutizacije artritisa savetuje se odmaranje 10 minuta svaki sat u toku dana. Specifičan ili lokalni odmor odnosi se na oboleli zglob koji se drži u stanju mirovanja ili odmora. Lokalno mirovanje zgloba vrši se pravilnim pozicioniranjem zglobova a često se postiže uz pomoć longeta.
Pravilan položaj zglobova
Preporučuje se ležanje na ravnoj podlozi sa niskim i mekim uzglavljem u horizontalnom položaju sa rukama uz telo i potpuno ispravljenim kukovima i kolenima. Stopala treba da budu pod uglom od 90 stepeni u odnosu na potkolenice. Često se za postavljanje pravilnog položaja zglobova koriste longete. Longete se najčešće primenjuju za ručne zglobove, šake i zglobove kolena. Longete služe da održe pravilan položaj zgloba i mogu biti preventivne – da spreče deformaciju zgloba, korektivne – da koriguju već stvorenu deformaciju i radne – koje omogućavaju obavljanje nekih radnji uz stabilizaciju zgloba (najčešće za ručni zglob). Longete za kolena služe da se postigne maksimalno ispravljanje zgloba kolena. Longete se nose u toku odmora i noću, a skidaju se kada se rade vežbe.
Zaštita zglobova:
Potrebno je voditi računa o pravilnom položaju zglobova i korišćenju zglobova na najbolji način sa što manjim opterećenjem. Npr: Koristiti jače i veće zglobove za nošenje stvari – nositi torbu na podlaktici ili sredini šake umesto prstima. Kod oboljenja kukova i kolena treba ih rasteretiti koristeći pomagala za hod (štap, štake ili hodalicu). Savetuje se kontrola telesne težine u cilju rasterećenja zglobova nogu čime će se smanjiti rizik od težih oštećenja nosećih zglobova (kuk, koleno). Smanjen unos kalorija i vežbanje pomoći će u gubitku preterane telesne težine.
Fizičke aktivnosti:
Bolesnici sa artritisom imaju izbor: Jedni kažu: „Ja sam bolestan i ne mogu da uradim ništa“ Drugi kažu: „Ja imam artritis ali šta ja mogu da učinim da poboljšam svoj život što je moguće više“ Druge osobe će verovatno imati srećniji, ispunjeniji i duži život od prvih. Vežbe su terapija koja osobe sa artritisom rade zbog sebe. - Hodanje je najbolja i najčešće preporučena fizička aktivnost bolesnika sa artritisom. Dovodi do manjeg oštećenja i stresa na zglobove od trčanja. Hodanje pomaže da se održi pokretljivost zglobova uz jačanje mišićne snage. Započeti hodanje lagano i ubrzavati do komforne brzine – hodati do granice zamora i bola u zglobovima. Koristiti pomagala (štap ili štake) uz pravilno određivanje dužine štapa i nošenje u suprotnoj ruci od bolnog kuka ili kolena. Hodalica se preporučuje bolesnicima koji hodaju veoma otežano i sporo. Pokazalo se da hodanje poboljšava san i smanjuje depresiju. - Lako trčanje – koristi više energije od hodanja i čini telo jačim od hodanja. Treba ga primenjivati tek posle dužeg primenjivanja bržeg hodanja od najmanje sat vremena dnevno tokom 6 nedelja. Preporučuje se bolesnicima bez artritisa na donjim ekstremitetima. Uvek nositi udobnu obuću sa mekim đonom. - Plivanje – u toploj vodi korisno je za bolne i labave zglobove. Dovodi do relaksacije mišića i smanjenja bolova. Naročito je korisno kod artritisa kukova i kolena. Ukoliko je voda hladnija treba uraditi par vežbi zagrevanja pre početka plivanja. - Vožnja bicikla – je korisna za jačanje mišića donjih ekstremiteta ali se ne preporučuje kod artritisa kolena. Može se koristiti i sobni bicikl sa istim efektima. Započeti lagano okretanje pedala i ne dodavati veliko opterećenje da ne bi došlo do povrede skočnih zglobova. - Zabranjeni sportovi su: tenis, skvoš, boks, fudbal, skijanje - zbog velikog opterećenja zglobova koji mogu da dovedu do daljeg oštećenja zgloba.
Vežbe:
Vežbanjem se postiže povećanje obima pokreta u zglobu, jačanje okolozglobne muskulature i poboljšanje opšte kondicije obolelog. Vežbanjem se smanjuju bolovi, povećava pokretljivost, smanjuje zamor i pomaže da bolesnici izgledaju i osećaju se bolje.
Tipovi vežbi:
- Izometrijske ili statičke vežbe (zatezanje mišića bez pravljenja pokreta u zglobu) služe za postizanje jačanje mišića bez opterećenja zgloba. Ove vežbe se brzo nauče i lako izvode i značajno oporavljaju mišićnu snagu, a ne dovode do oštećenja zgloba. Kako se pri ovom vežbanju zglobovi ne pokreću, one se mogu izvoditi i u slučaju postojanja zapaljenja i otoka zgloba. - Izotoničke ili dinamičke vežbe su vežbe za povećanje obima pokreta zgloba koje se vrše bez dodatnog opterećenja težinom. Pokretanje zgloba se vrši do punog obima pokreta u zglobu sa naročitom pažnjom na krajnji obim pokreta koji se prvo gubi. Ove vežbe treba obavljati svakodnevno. Najbolje je obavljati ih iz položaja bez otpora tj. iz ležećeg položaja. Savetuje se poređenje obima pokreta sa zdravom stranom i pokušati da se obavi pun obim pokreta. Najčešće se radi 10 ponavljanja iste vežbe. - Vežbe sa otporom ili dodatnim opterećenjem dovodi do značajnog jačanja muskulature i izvode se u fazama smirenog zapaljenja zglobova. Otpor se može postići elastičnom trakom, a opterećenje tegovima koji se stavljaju na ekstremitete i dodatno jačaju mišiće. Opterećenje se dodaje postepeno, tek kada se sa prethodnim opterećenjem vežbanje izvodi lako i bez zamora. Jaki mišići održavaju stabilnost zglobova i čine kretanje lakšim. Istezanje skraćenih mišića (natkoleni mišić) pomaže u sprečavanju ukočenosti u savijenom položaju (kontrakture) kolena, a vežbe opružanja ručnog zgloba pomažu održavanje ovog zgloba i šake u funkcijskom položaju. Ove vežbe treba obavljati svakodnevno ili svaki drugi dan. - Aerobik vežbe (gde se bolesnik malo zadiše i lako oznoji) se savetuju za opštu kondiciju, jačanje mišića i bolje opšte stanje bolesnika. U toku aerobnih vežbi dolazi do ubrzanog rada srca. Maksimalna frekvenca srčanog rada u minutu, ne sme da bude veća od 220 manje bolesnikove godine. Znači osoba stara 50 godina treba da smanji nivo vežbi ako je srčani rad brži od 170 otkucaja u minutu. Truditi se da ne bude veći od 150 u min. - Kondicione vežbe malog intenziteta su šetnje, vožnja stacionarnog bicikla, i vežbe u vodi (plivanje, hidrobik). - Vežbanje u vodi – hidro kineziterapija preporučuje se za velike zglobove zbog smanjenja opterećenja težinom tela koja se u vodi smanjuje 2 puta. Vežbe u vodi se naročito preporučuju kod dece i starih osoba. Ove vežbe se obavljaju u trajanju 10-20 minuta, najmanje 3 puta nedeljno. Vežbe treba raditi u vreme kada prestane ukočenost zglobova i kada se smanji bol. Započeti lagano, pa postepeno povećavati broj ponavljanja vežbi i ukjučivati nove zglobove i mišićne grupe. Svaki zglob treba pokrenuti u punom obimu najmanje jednom do dva puta u toku dana. Vežbe se mogu obavljati u ležećem, sedećem ili stojećem položaju. Svaki bolesnik u bilo kom stanju artritisa može da uradi neki pokret ili vežbu. Bol posle vežbanja može da traje do 2 sata. Ukoliko traje duže pri sledećem vežbanju treba smanjiti nivo aktivnosti. Vežbanje treba prekinuti ukoliko se javi bol u grudima, jako ubrzano disanje ili muka u stomaku.
Primer vežbanja:
Zagrevanje – lagana šetnja ili pokretanje zglobova. Razgibavanje – trešenje ekstremiteta ili lagano okretanje u zglobovima Istezanje – guranje ruku i nogu upolje što je moguće više Jačanje – brzi hod ili plivanje Hlađenje – lagano hodanje ili pokretanje Pri vežbanju treba „slušati svoje telo“ - ne vežbajte kad ste umorni - ne vežbajte zapaljene zglobove, pokrećite ih nežno nekoliko puta u toku dana - počnite lagano i vežbajte smireno - dišite normalno tokom vežbanja - udišite na nos, izdišite na usta - prestanite ako vam se disanje i srčani rad značajno ubrzaju - prestanite ako je vežbanje jako bolno - menjajte položaj često: vežbajte sedeći, stojeći ili ležeći
Šta se dešava kad bolesnik ne vežba?
Mišići postaju manji, slabiji i brže se zamaraju.. Gubi se potporna uloga na zglobove koji postaju labavi i dolazi do daljeg oštećenja. Bolesnici često drže bolne i upaljene zglobove u savijeno položaju koji je za bolesnika komforniji i smanjuje bol, ali je uglavnom nepovoljan za zglobove. Ako se ovi zglobovi ne ispravljaju dolazi do ukočenosti zgloba u savijenom položaju – kontrakture.
Kako pomaže fizikalna i radna terapija:
- Fizikalna terapija i vežbe kojima terapeut obuči bolesnika služe za smanjenje bola i otoka zglobova, održavanje punog obima pokreta zglobova i održavanje mišićne snage i izdržljivosti. Na fizikalnoj terapiji mogu se dobiti razni vidovi fizičkih agenasa: toplota ili hladnoća i razni vidovi elektro terapije. Najvažniji deo je obuka bolesnika za vežbanje koje poboljšava pokretljivost, jača mišićnu snagu i opštu kondiciju i koje bolesnik treba redovno da obavlja kod kuće. - Na radnoj terapiji ispituje se funkcijska sposobnost bolesnika, pokretljivost, sposobnost za obavljanje kućnih aktivnosti i kakve su mogućnosti prepravki u stanu koje će olakšati obavljanje kućnih aktivnosti. Radni terapeut obučava bolesnika kako da štiti svoje zglobove, pravi longete i pokazuje kako se postavljaju i upotrebljavaju, pravi pomagala za kućne aktivnosti, adaptirani pribor za jelo i higijenu i obučava o pravilnoj upotrebi ovoga pribora i obavljanju aktivnosti svakodnevnog života.
Preuzeto sa: ors.rs
Нема коментара:
Постави коментар